Postoji hiljadu i jedan razlog koji bih mogla da nabrojim deci zašto treba voleti biologiju. Prva asocijacija pri pomisli na biologiju je priroda. Svi smo zapamtili iz osnovne škole sa časova biologije one dve grčke reči, bios i logos i naučili da je to nauka o životu. Život je lep pa bi samim tim i biologija trebala da bude lepa, zar ne? Mada, svi znamo da u praksi to uvek nije tako. Ma koliko voleli neki predmet u školi nastavnik ili profesor koji nam predaje taj predmet i koji je zapravo medijator ima veoma važnu i odgovornu ulogu da na pravi način približi nastavne sadržaje deci i razvije pozitivan stav prema određenoj nauci. Kada imamo pozitivan stav, mnogo je lakše da nateramo učenike da uče i upoznaju se sa gradivom, a ako to radimo na jedan kreativam način, neretko kroz igru, vrlo lako će se razviti i ljubav prema nauci. Kažu da je rad sa ljudima najteži. Slažem se. Govorim ovo iz ugla profesora biologije i prosvetnog radnika. Samo ne smemo da zaboravimo da su deca mali ljudi. Mala bića koja su još uvek neiskvarena i koja mi nastavnici oblikujemo da sutra postanu veliki a neiskvareni ljudi. Te dve stvari su nemoguće, mada nikada ne smemo da dozvolimo sebi da odustanemo i prestanemo, da deci pored lekcija delimo ljubav, delimo osmehe, svojim primerom dajemo primer i slavimo kao uspeh svaki put kad iz njih izvučemo pored znanja ono najbolje, najčistije ljudske osobine kojih ima mnogo, ali su danas zaboravljene. Ne smemo da mislimo da je gubljenje vremena svaki sat koji potrošimo pripremajući se dodatno za nastavu kako bismo im čas učinili zanimljivijim. Zato što ono što dobijamo za uzvrat od njih nema cenu. Svaki trud uložen u te male ljude se isplati. Mi samo treba da nastavimo da ih učimo da sutra budu bolji ljudi od nas samih.
Magdalena Damjanović
