Dupljari
Meduza
Dupljari ili žarnjaci (Phylum Cnidaria) su jednostavno građene životinje koje žive u vodi. Najveći broj dupljara živi u morima, ali ima i predstavnika koji žive u rekama, jezerima i baram. Među njima ima vrsta koje žive pričvršćene za podlogu (sesilni) i aktivno pokretnih predstavnika. Žive samostalno ili obrazuju kolonije. Hrane se sitnim račićima i ribama. Dupljari se razlikuju po veličini i ona može biti od 1 cm do nekoliko metara. Za dupljare je karakteristična radijalna ili zračna simetrija tela. Do danas je opisano preko 9000 vrsta dupljara.
Za dupljare je karakteristično da imaju duplju u centru tela koja služi za varenje i prenošenje hranljivih materija, zbog čega se i nazivaju dupljari. Dupljari takođe imaju i žarne ćelije pa se zbog toga još nazivaju i žarnjaci. Kod dupljara se prvi put u životinjskom svetu javlja usni otvor oko kojeg su kružno raspoređene ručice. Telesni zid je građen od dva sloja: spoljašnjeg i unutrašnjeg, između kojih se nalazi želatinozna masa - mezogleja. Takođe u unutrašnjem i spoljašnjem sloju nalaze se posebne ''mišićne'' ćelije koje imaju sposobnost da se grče i opružaju pa telo dupljara može da se opruža ili skraćuje. Za razliku od sunđera, dupljari imaju tkiva. Još jedna novina u životinjskom svetu, kod dupljara se prvi put javlja nervni sistem koji je mrežast. Varenje se obavlja u telesnoj duplji i ćelijama unutrašnjeg sloja, a nesvareni delovi hrane se kroz usni otvor izbacuju u spoljašnju sredinu. U dupljare se ubrajaju: hidre, meduze, korali i morske sase.
- Hidre su dupljari koji žive u bistroj slatkoj vodi ili morima, pričvršćeni za podlogu, grančice i stabljike vodenih biljaka. One mogu obrazovati kolonije. Slatkovodna hidra je veličine oko 1 cm, telo je izduženo i na gornjem kraju se nalazi usni otvor oko kojeg su kružno raspoređene ručice, a na donjem delu nalazi se stopalo pomoću kojeg se pričvršćuju za podlogu. U spoljašnjem sloju, na ručicama nalaze se žarne ćelije iz kojih se izbacuju žarni konci koji služe da odbranu i hvatanje plena. U unutrašnjem sloju tela nalaze se žlezdane ćelije koje luče enzime za varenje hrane. Hidre se razmnožavaju bespolno - pupljenjem i polno - spajanjem muških i ženskih polnih ćelija koje nastaju u polnim organima koji su u obliku loptastih ispupčenja na telu. Hidra ima sposobnost regeneracije, može da nadogradi izgubljene delove tela.
- Meduze su dupljari koji žive u morima, svojim izgledompodsećaju na zvono. Telo im je prozračno i puno vode, a plivaju opružanjem i skupljanjem tela u čemu im pomažu i ručice. Meduze su grabljivice, imaju veliki broj žarnih ćelija, a hrane se rakovima i ribama. Razmnožavaju se polno.
- Morske sase i korali su dupljari koji žive pričvršćene za podlogu i obrazuju velike kolonije. Mogu biti različitih boja. Korali obrazuju koralne grebene i čitava ostrva koja su veoma bogata živim svetom. Po boji i obliku korali podsećaju na cvetove, u njihovom središnjem sloju obrazuju obrazuje se skelet. Od skeleta nekih vrsta se izrađuje nakit. Razmnožavaju se bespolno i polno.
Pogledaj prezentaciju sa časa i popuni upitnik.
Za dupljare je karakteristično da imaju duplju u centru tela koja služi za varenje i prenošenje hranljivih materija, zbog čega se i nazivaju dupljari. Dupljari takođe imaju i žarne ćelije pa se zbog toga još nazivaju i žarnjaci. Kod dupljara se prvi put u životinjskom svetu javlja usni otvor oko kojeg su kružno raspoređene ručice. Telesni zid je građen od dva sloja: spoljašnjeg i unutrašnjeg, između kojih se nalazi želatinozna masa - mezogleja. Takođe u unutrašnjem i spoljašnjem sloju nalaze se posebne ''mišićne'' ćelije koje imaju sposobnost da se grče i opružaju pa telo dupljara može da se opruža ili skraćuje. Za razliku od sunđera, dupljari imaju tkiva. Još jedna novina u životinjskom svetu, kod dupljara se prvi put javlja nervni sistem koji je mrežast. Varenje se obavlja u telesnoj duplji i ćelijama unutrašnjeg sloja, a nesvareni delovi hrane se kroz usni otvor izbacuju u spoljašnju sredinu. U dupljare se ubrajaju: hidre, meduze, korali i morske sase.
- Hidre su dupljari koji žive u bistroj slatkoj vodi ili morima, pričvršćeni za podlogu, grančice i stabljike vodenih biljaka. One mogu obrazovati kolonije. Slatkovodna hidra je veličine oko 1 cm, telo je izduženo i na gornjem kraju se nalazi usni otvor oko kojeg su kružno raspoređene ručice, a na donjem delu nalazi se stopalo pomoću kojeg se pričvršćuju za podlogu. U spoljašnjem sloju, na ručicama nalaze se žarne ćelije iz kojih se izbacuju žarni konci koji služe da odbranu i hvatanje plena. U unutrašnjem sloju tela nalaze se žlezdane ćelije koje luče enzime za varenje hrane. Hidre se razmnožavaju bespolno - pupljenjem i polno - spajanjem muških i ženskih polnih ćelija koje nastaju u polnim organima koji su u obliku loptastih ispupčenja na telu. Hidra ima sposobnost regeneracije, može da nadogradi izgubljene delove tela.
- Meduze su dupljari koji žive u morima, svojim izgledompodsećaju na zvono. Telo im je prozračno i puno vode, a plivaju opružanjem i skupljanjem tela u čemu im pomažu i ručice. Meduze su grabljivice, imaju veliki broj žarnih ćelija, a hrane se rakovima i ribama. Razmnožavaju se polno.
- Morske sase i korali su dupljari koji žive pričvršćene za podlogu i obrazuju velike kolonije. Mogu biti različitih boja. Korali obrazuju koralne grebene i čitava ostrva koja su veoma bogata živim svetom. Po boji i obliku korali podsećaju na cvetove, u njihovom središnjem sloju obrazuju obrazuje se skelet. Od skeleta nekih vrsta se izrađuje nakit. Razmnožavaju se bespolno i polno.
Pogledaj prezentaciju sa časa i popuni upitnik.
