Mitoza
Ljudsko telo je građeno od velikog broja ćelija, ali sve one nastaju od jedne jedine ćelije, a to je zigot - oplođena jajna ćelija. Zigot nastaje spajanjem muške i ženske polne ćelije. Postoje dva načina nastanka novih ćelija. Jedan je mitoza - kojom nastaje najveći broj ćelija u našem telu (tkiva, organi). Drugi način je mejoza - kojom nastaju samo polne ćelije.
Mitoza je proces deobe telesnih ćelija, odnosno podela jedne ćelije na dve skoro iste nove ćelije, sa istim brojem hromozoma kao što je imala ćelija kada je počela da se deli. Čovek u telesnim (somatskim) ćelijama sadrži 46 hromozoma, a u polnim ćelijama sadrži 23 hromozoma. Proces deobe odvija se u nekoliko faza: profaza, metafaza, anafaza i telofaza.
Pre početka deobe dolazi do udvostručavanja kompletnog materijala koji će se u toku deobe podeliti na dve ''ćerke ćelije''. Ta faza naziva se interfaza i to je period između dve deobe. U tom periodu ćelije rastu, a količina DNK se se udvostručuje. Hromozomi su u vidu tankih končića i ne vide se.
1. Profaza - u ovoj fazi hromozomi se skraćuju, postaju deblji i svaki hromozom se uzdužno podeli na dve ''sestrinske'' hromatide. Nestaje jedrova membrana, a slični hromozomi se grupišu u paroce od kojih je jedan od oca, a drugi od majke.
2. Metafaza - u ovoj fazi hromozomi se postavljaju u sredini ćelije u tkzv. ekvatorijalnu ravan. Svaka polovina hromozoma (hromatida) vezana je končastim nitima za polove ćelije.
3. Anafaza - u ovoj fazi se svaki hromozom deli na po dve sestrinske hromatide koje postaju novi hromozomi i pomoću niti putuje na jedan i drugi pol ćelije.
4. Telofaza - u ovoj poslednjoj fazi deobe dolazi do postepene deobe ćelije na dve nove. Ponovo se javlja jedrova membrana i na kraju se stvaraju dve nove ćelije. Svaka od dve novonastale ''ćerke'' ćelije ima isti broj hromozoma kao što je imala ''majka'' ćelija (po 23 para, odnosno 46 hromozoma).
Pogledaj video snimke i reši upitnik.
Mitoza je proces deobe telesnih ćelija, odnosno podela jedne ćelije na dve skoro iste nove ćelije, sa istim brojem hromozoma kao što je imala ćelija kada je počela da se deli. Čovek u telesnim (somatskim) ćelijama sadrži 46 hromozoma, a u polnim ćelijama sadrži 23 hromozoma. Proces deobe odvija se u nekoliko faza: profaza, metafaza, anafaza i telofaza.
Pre početka deobe dolazi do udvostručavanja kompletnog materijala koji će se u toku deobe podeliti na dve ''ćerke ćelije''. Ta faza naziva se interfaza i to je period između dve deobe. U tom periodu ćelije rastu, a količina DNK se se udvostručuje. Hromozomi su u vidu tankih končića i ne vide se.
1. Profaza - u ovoj fazi hromozomi se skraćuju, postaju deblji i svaki hromozom se uzdužno podeli na dve ''sestrinske'' hromatide. Nestaje jedrova membrana, a slični hromozomi se grupišu u paroce od kojih je jedan od oca, a drugi od majke.
2. Metafaza - u ovoj fazi hromozomi se postavljaju u sredini ćelije u tkzv. ekvatorijalnu ravan. Svaka polovina hromozoma (hromatida) vezana je končastim nitima za polove ćelije.
3. Anafaza - u ovoj fazi se svaki hromozom deli na po dve sestrinske hromatide koje postaju novi hromozomi i pomoću niti putuje na jedan i drugi pol ćelije.
4. Telofaza - u ovoj poslednjoj fazi deobe dolazi do postepene deobe ćelije na dve nove. Ponovo se javlja jedrova membrana i na kraju se stvaraju dve nove ćelije. Svaka od dve novonastale ''ćerke'' ćelije ima isti broj hromozoma kao što je imala ''majka'' ćelija (po 23 para, odnosno 46 hromozoma).
Pogledaj video snimke i reši upitnik.
