Paukoliki zglavkari
Paukoliki zglavkari (Chelicerata) su zglavkari koji su prvi naselili kopno. Po broju vrsta to je veoma brojna grupa životinja. U paukolike zglavkare spadaju paukovi, kosci, škorpije, krpelji i grinje. Osnovna odlika paukolikih zglavkara je telo izdeljeno na dva telesna regiona, glavenogrudni i trbušni. Nemaju antene. Na glavenogrudnom regionu nalaze se telesni nastavci, prvi par - helicere, koje služe za ubadanje plena. Drugi par su pedipalpi i služe za ishranu. Ostala četiri para su noge za hodanje.
Mnoge paukolike životinje su grabljivice i imaju razvijene otrovne žlezde i otrovne bodlje kojima ubijaju plen, dok se kod paukova javljaju paučinaste žlezde koje luče paučinu.
Mnoge paukolike životinje su grabljivice i imaju razvijene otrovne žlezde i otrovne bodlje kojima ubijaju plen, dok se kod paukova javljaju paučinaste žlezde koje luče paučinu.
Paukovi
Tarantula
Najbrojnija grupa među paukolikim životinjama. Žive na skrivenim mestima, u pećinama, ispod kamenja, mogu se sresti i u kućama i stanovima. Telo paukova je građeno od glavenogrudnog i trbušnog regiona, koji su spojeni suženjem u vidu tanke drške. Prvi par nastavaka - helicere, zašiljene su na vrhu i u vezi su sa otrovnim žlezdama koje izbacuju otrov u telo žrtve. Drugi par nastavaka je duži, prekriven čulnim dlačicama i kod mužjaka služe za unošenje spermatozoida u telo ženke. Paukovi imaju 4 para nogu za hodanje. Pauk na zadnjem kraju tela ima paučinaste bradavice koje iz paučinastih žlezda luče lepljivu tečnost koja na vazduhu očvrsne - paučina. Ona je čvršća i od čelika iste debljine i pomoću nje pletu različite vrste mreža.
Paukovi su grabljivice, uglavnom se hrane insektima, plen obično jure, napadaju iz zasede ili ga love pomoću mreže. Posle uboda u telo žrtve ubrizgavaju otrov sa sokovima za varenje hrane koji počinju da vare plen van tela, a kasnije pauk usisa plen u želudac gde se nastavlja varenje.
Paukovi dišu pomoću traheja ili listolikih pluća. Izlučivanje se vrši pomoću cevčica koje se izlivaju direktno u zadnje crevo ili pomoću žlezda za izlučivanje.
Paukovi obično imaju osam prostih očiju koje koriste kako bi osetili pokretanje plena. Pauci lovci i skakači mogu da vide i sliku, pošto većina paukova slabo vidi. Telo paukova i noge su prekrivene čulnim dlačicama. Razmnožavanje je polnim putem. Mužjaci prenose spermatozoide u telo ženke. Ženke polažu na hiljade jaja u ispredenu čauru i iz nje se za dve nedelje rađaju mladi paukovi koji prilikom rasta presvlače kutikulu nekoliko puta.
Otrov koji pauci koriste je vrlo često štetan i za ljude.
Pauci mogu biti vrlo krupni, takve su tarantule. Nisu otrovni, retko ubadaju, a ubod im je sličan ubodu pčele. Crna udovica može svojim otrovom da usmrti čoveka, prepoznatljiv je po srvenoj šari u obliku peščanika koja se nalazi na trbuhu. Živi na Jadranu i u Makedoniji. U prirodi se često može sresti pauk krstaš, koji ima šaru u vidu krsta na leđima. Osoliki pauk je prepoznatljiv po horizontalnim šarama na telu poput ose. Vodeni pauk živi u stajaćim i sporotekućim vodama, pravi gnezdo od paučine u vodi i lepi ga za podvodne biljke. Pauk kraba spoljašnjim izgledom podseća na rakove - krabe. Može biti različitih boja. Vučji pauk, pauk skakač, pauk trkač lovi iz zasede ili juri plen. Po telu ima gusto raspoređene dlačice.
Paukovi su grabljivice, uglavnom se hrane insektima, plen obično jure, napadaju iz zasede ili ga love pomoću mreže. Posle uboda u telo žrtve ubrizgavaju otrov sa sokovima za varenje hrane koji počinju da vare plen van tela, a kasnije pauk usisa plen u želudac gde se nastavlja varenje.
Paukovi dišu pomoću traheja ili listolikih pluća. Izlučivanje se vrši pomoću cevčica koje se izlivaju direktno u zadnje crevo ili pomoću žlezda za izlučivanje.
Paukovi obično imaju osam prostih očiju koje koriste kako bi osetili pokretanje plena. Pauci lovci i skakači mogu da vide i sliku, pošto većina paukova slabo vidi. Telo paukova i noge su prekrivene čulnim dlačicama. Razmnožavanje je polnim putem. Mužjaci prenose spermatozoide u telo ženke. Ženke polažu na hiljade jaja u ispredenu čauru i iz nje se za dve nedelje rađaju mladi paukovi koji prilikom rasta presvlače kutikulu nekoliko puta.
Otrov koji pauci koriste je vrlo često štetan i za ljude.
Pauci mogu biti vrlo krupni, takve su tarantule. Nisu otrovni, retko ubadaju, a ubod im je sličan ubodu pčele. Crna udovica može svojim otrovom da usmrti čoveka, prepoznatljiv je po srvenoj šari u obliku peščanika koja se nalazi na trbuhu. Živi na Jadranu i u Makedoniji. U prirodi se često može sresti pauk krstaš, koji ima šaru u vidu krsta na leđima. Osoliki pauk je prepoznatljiv po horizontalnim šarama na telu poput ose. Vodeni pauk živi u stajaćim i sporotekućim vodama, pravi gnezdo od paučine u vodi i lepi ga za podvodne biljke. Pauk kraba spoljašnjim izgledom podseća na rakove - krabe. Može biti različitih boja. Vučji pauk, pauk skakač, pauk trkač lovi iz zasede ili juri plen. Po telu ima gusto raspoređene dlačice.
Kosci
Kosci su paukoliki zglavkari nalik paucima. Prepoznaju se po dugim i tankim nogama koje u slučaju opasnosti mogu da odbace. Kosci imaju sitno i jajasto telo koje je građeno od glavenogrudnog i trbušnog regiona koji su široko srasli za razliku od paukova. Kosci nisu otrovni i ne nanose štetu ljudima.
Skorpije
Škorpija sa mladuncima
Škorpije su najkrupnije među paukolikim zglavkarima. One su najstariji kopneni zglavkari. Žive u tropskim i suptropskim krajevima. U našim predelima ima samo nekoliko vrsta koje su bezopasne za čoveka. Škorpije se preko dana kriju, a noću izlaze kako bi se hranile. Telo im je građeno od kratkog glavenogrudnog regiona i trbušnog dela koji se sužava i završava otrovnom bodljom na poslednjem članku, kojom škorpije ubadaju plen. Na telu im se razlikuju pojedinačni članci i po tome se razlikuju od ostalih paukolikih zglavkara. Hrane se insektima ili paucima koje hvataju kleštima pedipalpa i komadaju helicerama. Škorpije imaju 4 para nogu za hodanje. Vrste koje su opasne za čoveka žive u Meksiku i Africi. Škorpije su odvojenih polova. Ženke rađaju od 1-100 mladih koje ose na leđima do prvog presvlačenja.
Krpelji i grinje
Grinja
Danas je poznato oko 40 000 vrsta mada se smatra da je taj broj mnogo veći. Žive u svim delovima sveta, a mnoge vrste su paraziti biljaka, životinja i gljiva. Grinje su veličine oko 1mm i sitnije dok su krpelji veličine od nekoliko mm do 1 cm. Imaju potpuno spojene telesne regione. Imaju 4 para nogu za hodanje. Većina vrsta su slobodnoživeće. Grinje se mogu naći u kućnoj prašini, a izmet ovih životinjica može izazvati alergiju na koži i disajnim putevima kod čoveka. Vodene grinje živi u slatkoj vodi, paukolike grinje nanose štetu mnogim biljnim vrstama, a jedna od najpoznatijih je šugarac koji izaziva kožno oboljenje šugu. Šugarac parazitira u koži čoveka i drugih sisara. Ženka pravi dugačke kanale u koži u kojima polaže veliki broj jaja iz kojih se razvijaju larve što izaziva crvenilo i svrab kože, obično na mestima gde je koža tanka (između prstiju, ispod pazuha, na preponama. Šuga se prenosi kontaktom sa zaraženom osobom.
Krpelji žive u travi, žbunju i drugim mestima gde vrebaju čoveka i druge životinje, zakače se za njihovo telo i sišu im krv. Krpelji su poznati kao prenosioci Lajmske bolesti, vrlo opasne upale zglobova, koju izaziva bakterija Borrelia burdorferi koja živi u crevima krpelja. Na taj način se čovek čijom se krvlju krpelj hrani može zaraziti. Krpelji su posebno aktivni u proleće i jesen.
Zbog toga je vrlo važno da nakon boravka u prirodi dobro pregledamo sve delove tela i kosu, budući da je ujed krpelja neprimetan. Ako uočiš krpelja, treba se odmah obratiti lekaru i nikako krpelja polivati uljem, benzinom i alkoholom.
Pogledaj prezentaciju sa časa i popuni upitnik.
Krpelji žive u travi, žbunju i drugim mestima gde vrebaju čoveka i druge životinje, zakače se za njihovo telo i sišu im krv. Krpelji su poznati kao prenosioci Lajmske bolesti, vrlo opasne upale zglobova, koju izaziva bakterija Borrelia burdorferi koja živi u crevima krpelja. Na taj način se čovek čijom se krvlju krpelj hrani može zaraziti. Krpelji su posebno aktivni u proleće i jesen.
Zbog toga je vrlo važno da nakon boravka u prirodi dobro pregledamo sve delove tela i kosu, budući da je ujed krpelja neprimetan. Ako uočiš krpelja, treba se odmah obratiti lekaru i nikako krpelja polivati uljem, benzinom i alkoholom.
Pogledaj prezentaciju sa časa i popuni upitnik.
