Clankoviti crvi
Građa kišne gliste
Člankoviti crvi (Phylum Annelida) su životinje izduženog tela, koje je izdeljeno na slične delove - članke (segmente) poređane u vidu prstenova. Članci su unutar tela podeljeni pregradama. Svaki članak sadrži slične delove svih sistema organa. Na telu imaju tanke igličaste izraštaje koji se nazivaju čekinje, pa se zbog toga nazivaju i čekinjasti crvi. Žive u vlažnom zemljištu, slatkoj i slanoj vodi.
Kod člankovitih crva se prvi put javlja krvni sistem koji je zatvorenog tipa jer krv ne izlazi van krvnih sudova. Krv je crvene boje koja potiče od hemoglobina, organske materije. Srce se sastoji od leđnog, trbušnog i prvih pet bočnih krvnih sudova koji pulsiraju i povezani su poprečnim vezama, tako da obavljaju ulogu srca. Kod člankovitih crva javlja se prava telesna duplja - celom. Disanje se kod člankovitih crva obavlja preko čitave površine tela. Nervni sistem je lestvičast i sastoji se od moždane ganglije i od trbušne nervne vrpce i trbušnih ganglija koje su međusobno povezane poprečnim vezama. Čula su slabije razvijena izuzev čula dodira. U člankovite ili prstenaste crve spadaju:
-Mnogočekinjasti crvi (morski člankoviti crvi) ili polihete (Polychaeta),
-Maločekinjasti crvi ili oligohete (Oligochaeta) tu spada kišna glista i
-Pijavice (Hirudinea)
-Maločekinjasti crvi ili oligohete (Oligochaeta) - Najpoznatiji predstavnik je kišna glista (Lumbricus terrestris). Na primeru kišne gliste upoznaćemo se sa građom člankovitih crva. Kišne gliste žive u zemljištu, na vlažnim mestima, pored reka, u šumi, na đubrištu. Telo kišne gliste je smeđecrvene boje, dužine oko 20cm. Telo kišne gliste je troslojno. Na površini se nalazi tanka kutikula ispod koje je jednoslojna koža, a ispod nje sloj uzdužnih i kružnih mišića. Povrđina tela je sluzava, jer koža luči sluz koja ima zaštitnu ulogu i pomaže pri kretanju kroz zemljište budući da kišne gliste kopaju tunele i gutaju zemlju pri čemu se hrane trulim biljnim i životinjskim ostacima. Na taj način kišne gliste obogaćuju zemljište, čine ga rastresitim, stvarajući plodnu zemlju - humus. Svi članci na telu su identični izuzev prvog i zadnjeg, na kojima se nalazi usni odnosno analni otvor. Od usnog otvora koji zauzima prva dva telesna segmenta nastavlja se ždrelo, jednjak, zatim prošireni deo - proželudac koji se nastavlja u želudac a on u crevo koje je pravo i nesegmentisano i završava se analnim otvorom. Na bočnim delovima kod kišne gliste nalaze se čekinje koje potpomažu kretanje.
Izlučivanje štetnih materija vrši se preko parnih izuvijanih cevčica - metanefridija, koje se levkasto otvaraju u telesnoj duplji jednog segmenta i nastavljaju se u drugom segmentu u vidu izuvijane cevčice koja se izliva u spoljašnju sredinu. Na prednjem kraju tela nalaze se moždane ganglije od kojih se pružа trbušna nervna vrpca i trbušne ganglije koje su poprečno povezane u svakom članku i grade lestvičast nervni sistem. Kišne gliste imaju sposobnost da nadoknade izgubljene delove tela (regeneracija).
U drugoj polovini tela kišne gliste nalazi se kožno-žlezdano zadebljanje - ''samar'' ili ''sedlo'' koje ima ulogu u razmnožavanju. Kišne gliste su hermafroditi, ali prilikom oplođenja ipak dolazi do spajanja dve jedinke koje se priljube jedna uz drugu i u predelu samara dolazi do razmene spermatozoida, nakon čega se iz jaja razvijaju mlade gliste u proleće i jesen. Kišne gliste izlaze noću ili kad pada kiša. Aktivne su od proleća do jeseni.
-Mnogočekinjasti crvi ili poliheta (Polychaeta) - Nazivaju se još i morski člankoviti crvi, jer žive gotovo isključivo u morima. Na bočnim stranama nalaze se parni bočni izraštaji koji na sebi nose i čekinje kojih ima u velikom broju pa se ovi crvi zbog toga nazivaju mnogočekinjasti. Ovo su uglavnom slobodnoživeće vrste, upadljivih boja, veličine od 5-15 cm, žive na dnu, obično ispod kamenja ili zariveni u pesku. Za razliku od kišnih glista kod njih je jasno izdvojena glava na kojoj se nalaze čulni organi. Oni su odvojenih polova i nemaju samar.
-Pijavice (Hirudinea) - su uglavnom slatkovodne vrste koje imaju izduženo i blago spljošteno telo koje je izdeljeno na članke, sa prednjom i zadnjom pijavkom. Pijavice nemaju čekinje na telu i one su ektoparaziti koji se hrane krvlju riba, ptica, sisara, uključujući i čoveka. Ispuštaju supstancu koja se naziva hirudin i koja sprečava zgrušavanje krvi (antikoagulans) kako bi nesmetano mogle da se hrane krvlju. Zbog toga se pijavice koriste u medicini i farmaceutskoj industriji (Medicinska pijavica). Krv kojom se hrane skladište u kesasto proširenim crevima pa tako mogu da usisaju i količinu krvi koja je do 10 puta veća od njihove težine i to za samo 30 minuta. Kada se napiju dovoljno krvi na koži domaćina ostaje otisak u vidu slova Y.
Pogledaj prezentaciju a časa i popuni upitnik.
Kod člankovitih crva se prvi put javlja krvni sistem koji je zatvorenog tipa jer krv ne izlazi van krvnih sudova. Krv je crvene boje koja potiče od hemoglobina, organske materije. Srce se sastoji od leđnog, trbušnog i prvih pet bočnih krvnih sudova koji pulsiraju i povezani su poprečnim vezama, tako da obavljaju ulogu srca. Kod člankovitih crva javlja se prava telesna duplja - celom. Disanje se kod člankovitih crva obavlja preko čitave površine tela. Nervni sistem je lestvičast i sastoji se od moždane ganglije i od trbušne nervne vrpce i trbušnih ganglija koje su međusobno povezane poprečnim vezama. Čula su slabije razvijena izuzev čula dodira. U člankovite ili prstenaste crve spadaju:
-Mnogočekinjasti crvi (morski člankoviti crvi) ili polihete (Polychaeta),
-Maločekinjasti crvi ili oligohete (Oligochaeta) tu spada kišna glista i
-Pijavice (Hirudinea)
-Maločekinjasti crvi ili oligohete (Oligochaeta) - Najpoznatiji predstavnik je kišna glista (Lumbricus terrestris). Na primeru kišne gliste upoznaćemo se sa građom člankovitih crva. Kišne gliste žive u zemljištu, na vlažnim mestima, pored reka, u šumi, na đubrištu. Telo kišne gliste je smeđecrvene boje, dužine oko 20cm. Telo kišne gliste je troslojno. Na površini se nalazi tanka kutikula ispod koje je jednoslojna koža, a ispod nje sloj uzdužnih i kružnih mišića. Povrđina tela je sluzava, jer koža luči sluz koja ima zaštitnu ulogu i pomaže pri kretanju kroz zemljište budući da kišne gliste kopaju tunele i gutaju zemlju pri čemu se hrane trulim biljnim i životinjskim ostacima. Na taj način kišne gliste obogaćuju zemljište, čine ga rastresitim, stvarajući plodnu zemlju - humus. Svi članci na telu su identični izuzev prvog i zadnjeg, na kojima se nalazi usni odnosno analni otvor. Od usnog otvora koji zauzima prva dva telesna segmenta nastavlja se ždrelo, jednjak, zatim prošireni deo - proželudac koji se nastavlja u želudac a on u crevo koje je pravo i nesegmentisano i završava se analnim otvorom. Na bočnim delovima kod kišne gliste nalaze se čekinje koje potpomažu kretanje.
Izlučivanje štetnih materija vrši se preko parnih izuvijanih cevčica - metanefridija, koje se levkasto otvaraju u telesnoj duplji jednog segmenta i nastavljaju se u drugom segmentu u vidu izuvijane cevčice koja se izliva u spoljašnju sredinu. Na prednjem kraju tela nalaze se moždane ganglije od kojih se pružа trbušna nervna vrpca i trbušne ganglije koje su poprečno povezane u svakom članku i grade lestvičast nervni sistem. Kišne gliste imaju sposobnost da nadoknade izgubljene delove tela (regeneracija).
U drugoj polovini tela kišne gliste nalazi se kožno-žlezdano zadebljanje - ''samar'' ili ''sedlo'' koje ima ulogu u razmnožavanju. Kišne gliste su hermafroditi, ali prilikom oplođenja ipak dolazi do spajanja dve jedinke koje se priljube jedna uz drugu i u predelu samara dolazi do razmene spermatozoida, nakon čega se iz jaja razvijaju mlade gliste u proleće i jesen. Kišne gliste izlaze noću ili kad pada kiša. Aktivne su od proleća do jeseni.
-Mnogočekinjasti crvi ili poliheta (Polychaeta) - Nazivaju se još i morski člankoviti crvi, jer žive gotovo isključivo u morima. Na bočnim stranama nalaze se parni bočni izraštaji koji na sebi nose i čekinje kojih ima u velikom broju pa se ovi crvi zbog toga nazivaju mnogočekinjasti. Ovo su uglavnom slobodnoživeće vrste, upadljivih boja, veličine od 5-15 cm, žive na dnu, obično ispod kamenja ili zariveni u pesku. Za razliku od kišnih glista kod njih je jasno izdvojena glava na kojoj se nalaze čulni organi. Oni su odvojenih polova i nemaju samar.
-Pijavice (Hirudinea) - su uglavnom slatkovodne vrste koje imaju izduženo i blago spljošteno telo koje je izdeljeno na članke, sa prednjom i zadnjom pijavkom. Pijavice nemaju čekinje na telu i one su ektoparaziti koji se hrane krvlju riba, ptica, sisara, uključujući i čoveka. Ispuštaju supstancu koja se naziva hirudin i koja sprečava zgrušavanje krvi (antikoagulans) kako bi nesmetano mogle da se hrane krvlju. Zbog toga se pijavice koriste u medicini i farmaceutskoj industriji (Medicinska pijavica). Krv kojom se hrane skladište u kesasto proširenim crevima pa tako mogu da usisaju i količinu krvi koja je do 10 puta veća od njihove težine i to za samo 30 minuta. Kada se napiju dovoljno krvi na koži domaćina ostaje otisak u vidu slova Y.
Pogledaj prezentaciju a časa i popuni upitnik.
