Rakovi
Rakovi (Crustacea) predtavljaju veoma raznovrsnu grupu zglavkara. Opisano je oko 67 000 vrsta rakova koji žive u morskoj i slatkoj vodi, takođe ima i kopnenih vrsta koje žive na vlažnim mestima. Telo rakova sastoji se od dva regiona - glavenogrudni i trbušni (20 članaka). Glevenogrudni region je prekriven čvrstom kutikulom u vidu oklopa. Na glavi kod rakova nalazi se 2 para antena, na kojima su lokalizovana čula (čulo dodira, mirisa, ukusa, ravnoteže). Na glavi se nalaze i oči koje su složeno građene od velikog broja sitnih šestougaonih okaca pa svako okce vidi samo deo slike tako da rakovi imaju mozaičan vid.
Na glavi se još nalaze 3 para usnih nožica i 3 para viličnih nožica koje služe za ishranu. Iza njih je par krupnih kleštolikih nastavaka kojima rak hvata plen, napada i brani se, a služe mu i za kretanje. Iza klešta, nalazi se još 4 para nogu za hodanje. Iza glavenogrudnog sledi trbušni region koji je građen od 6 članaka. Na prvih pet nalazi se po par kratkih trbušnih nožica koje služe za plivanje. Poslenji članak je spljošten i čini repnu lepezu, služi za plivanje unazad. Organi za disanje kod rakova su škrge.
Rečni rak živi u čistim vodama, reka, jezera, potoka i zbog toga su rakovi indikatori čiste vode, odnosno nema ih u zagađenim vodama. Noću izlaze iz svog skrovišta (prostori između kamenja ili korenja biljaka) u potrazi za hranom (larve insekata, mekušci, ribe i druge sitne životinje). Telesna duplja - celom, nalazi se samo oko polnih žlezda i organa za izlučivanje. Rakovi imaju dobro razvijene mišiće zbog toga se koriste i u ljudskoj ishrani. U osnovi antena nalaze se antenalne žlezde - zelene žlezde koje služe za izlučivanje.
Nervni sistem kod rakova je lestvičast. Krvni sistem je otvorenog tipa i građen je od meškolikog srca koje je smešteno na leđnoj strani glavenogrudnog regiona.
Rečni rak je odvojenih polova. Nakon oplođenja jaja se pričvrste za trbušne nožice ženke i iz jaja se izlegu mali rakovi koji liče na odrasle. Kod rakova je neophodno odbacivanje kutikule - presvlačenje kako bi telo moglo da raste.
Među rakovima ima jako krupnih vrsta, kao što je japanski pauk rak koji dostiže veličinu preko 3m, ali ima i jako sitnih planktonskih vrsta koje su vidljive samo mikroskopom.
Dafnija ili vodena buva je sitni račić koji živi u slatkoj vodi u kojoj lebdi i služi kao hrana drugim životinjama. Među slatkovodnim rakovima brojna je i grupa ciklopsa koji imaju duge i razgranate antene za plivanje. Još jedan planktonski račić je kril, veličine 1-2 cm veoma su brojni i služe kao hrana kitovima.
Među rakovima koji su prilagođeni životu na kopnu je i mokrica, sitnog pljosnatog tela, sive boje i veličine oko 1cm. Živi na vlažnim mestima, ispod kamenja, u pećinama. Među krupnijim rakovima su morski rakovi - jastog, škamp, kraba. Rakovi samci su mekog tela i žive u napuštenim ljušturama puževa kako bi se zaštitili. Žive u simbiozi sa drugim životinjama (morska sasa kojoj rak omogućava kretanje, a ona njemu zaklon).
Pogledaj prezentaviju sa časa i popuni upitnik.
Na glavi se još nalaze 3 para usnih nožica i 3 para viličnih nožica koje služe za ishranu. Iza njih je par krupnih kleštolikih nastavaka kojima rak hvata plen, napada i brani se, a služe mu i za kretanje. Iza klešta, nalazi se još 4 para nogu za hodanje. Iza glavenogrudnog sledi trbušni region koji je građen od 6 članaka. Na prvih pet nalazi se po par kratkih trbušnih nožica koje služe za plivanje. Poslenji članak je spljošten i čini repnu lepezu, služi za plivanje unazad. Organi za disanje kod rakova su škrge.
Rečni rak živi u čistim vodama, reka, jezera, potoka i zbog toga su rakovi indikatori čiste vode, odnosno nema ih u zagađenim vodama. Noću izlaze iz svog skrovišta (prostori između kamenja ili korenja biljaka) u potrazi za hranom (larve insekata, mekušci, ribe i druge sitne životinje). Telesna duplja - celom, nalazi se samo oko polnih žlezda i organa za izlučivanje. Rakovi imaju dobro razvijene mišiće zbog toga se koriste i u ljudskoj ishrani. U osnovi antena nalaze se antenalne žlezde - zelene žlezde koje služe za izlučivanje.
Nervni sistem kod rakova je lestvičast. Krvni sistem je otvorenog tipa i građen je od meškolikog srca koje je smešteno na leđnoj strani glavenogrudnog regiona.
Rečni rak je odvojenih polova. Nakon oplođenja jaja se pričvrste za trbušne nožice ženke i iz jaja se izlegu mali rakovi koji liče na odrasle. Kod rakova je neophodno odbacivanje kutikule - presvlačenje kako bi telo moglo da raste.
Među rakovima ima jako krupnih vrsta, kao što je japanski pauk rak koji dostiže veličinu preko 3m, ali ima i jako sitnih planktonskih vrsta koje su vidljive samo mikroskopom.
Dafnija ili vodena buva je sitni račić koji živi u slatkoj vodi u kojoj lebdi i služi kao hrana drugim životinjama. Među slatkovodnim rakovima brojna je i grupa ciklopsa koji imaju duge i razgranate antene za plivanje. Još jedan planktonski račić je kril, veličine 1-2 cm veoma su brojni i služe kao hrana kitovima.
Među rakovima koji su prilagođeni životu na kopnu je i mokrica, sitnog pljosnatog tela, sive boje i veličine oko 1cm. Živi na vlažnim mestima, ispod kamenja, u pećinama. Među krupnijim rakovima su morski rakovi - jastog, škamp, kraba. Rakovi samci su mekog tela i žive u napuštenim ljušturama puževa kako bi se zaštitili. Žive u simbiozi sa drugim životinjama (morska sasa kojoj rak omogućava kretanje, a ona njemu zaklon).
Pogledaj prezentaviju sa časa i popuni upitnik.